Horoskop, Dnevni horoskop, Nedeljni horoskop, Mesecni, Godisnji, Ljubavni i Uporedni horoskop :: horoskop-e Astro Community ::

Login

Inspiracija

Strah od odbačenosti

Poznata priča:

Otac i sin su pošli u grad da prodaju magare. Otac je poseo sina na magare, uzeo ular i tako su pošli. Išli su neko vreme, kad sretoše komšiju. Komšija je izdaleka počeo da viče: “Zar te nije sram, momče, da jašeš magare, dok ti stari otac ide peške? Pusti oca da jaše, ti imaš mlade noge!” – reče on i prođe pored njih.

Posramljeni, otac i sin zameniše mesta. Išli su tako neko vreme, uživajući na jutarnjem suncu, kad videše nekog stranca kako im ide u susret. Stranac se smejao, i, kad je prišao bliže, reče: “Matori vole, jašeš magarca, a ne vidiš dete kako trči za tobom, jedva te sustiže! Što ga ne posedneš iza sebe, da se ne zamara?”

Otac se, srameći se, saže i podigne dete iza sebe. Nastaviše dalje dok ne sretoše neku ženu. Ona iz daljine počne da ih grdi: “Vas dvojica, nije vas sramota da maltretirate jadnu životinju? Koliki ste, mogli biste vi nju da nosite!”

Otac i sin se pogledaše, i siđoše sa magarca. Skidoše kaiševe iz pantalona, vezaše magarcu prednje i zadnje noge. Otac tada odlomi pojaču granu sa obližnjeg drveta, polegoše magare, provukoše mu granu između nogu i ponesoše ga.

Put ih nanese na most preko potoka. Na mostu, magare ugleda svoj odraz u vodi, uplaši se i izvi se u stranu. Otac i sin ne mogoše da ga zadrže, i magare bućnu u vodu. Vezano, koprcao se kratko, dok se nije udavio u potoku. Dok siđoše u vodu, otac i sin ništa drugo nisu mogli da urade, do da izvuku mokro telo udavljenog magarca.

Na to otac reče sinu: “Danas smo, sine, naučili vrednu lekciju! Ako pokušaš da udovoljiš svakome, završićeš kao ovo magare!”

Obzirom na to, da želimo biti voljeni, strah od odbačenosti je česta sila koja upravlja našim životima. Sve dok je ne zauzdamo, želja za odobravanjem nas nagoni da pravimo budalu od sebe. Takođe, strah da nećemo biti prihvaćeni od roditelja, rodbine, prijatelja, kolega na poslu nas sprečava da ispunjavamo svoje zadatke.

Evo nekih primera, iz kojih se vidi mehanizam uticaja straha na odbačenosti na samodisciplinu:

Kao dete, Karlo nikada nije mogao da zadobije pohvale svog oca. Šta god radio, otac ga je kritikovao. Na jednoj utakmici, Karlo je dobro igrao, ali je otac počeo da viče na njega. Nije vredeo protest trenera, otac mu je opalio nekoliko šamara, i to pred drugovima. Karlo nikada više nije igrao košarku. Povukao se u sebe, i nije se više čak ni družio sa drugovima.

Karlo je izrastao u čoveka, koji nikada nije zaboravio poniženje, koje mu je otac naneo. Svoj strah od poniženja je osećao u komunikaciji sa autoritativnim osobama, koje su ličile na njegovog oca. Strah je osećao pred svojim profesorima, ali i vratarima, kondukterima i šalterskim radnicima. Kad god je pomislio da postavi svoje zahteve ispred zahteva autoriteta, preplavio bi ga talas anksioznosti.

Dugotrajna anksioznost je proizvela osećaj manje vrednosti, i defetističko ponašanje. Naravno, defetizam je proizveo nedisciplinovanost. Kad bi pokušao da uradi nešto za sebe, Karlova podsvest bi mu govorila kako nije vredan toga, i on bi odustao. Boreći se sa svojim strahom, oklevao bi da započne rešavati zadatak. Za posmatrača sa strane, Karlo je bio oličenje lenštine!

Sa druge strane, Ana je odrasla u grubom okruženju. Da ne bi bila povređena, razradila je taktiku preživljavanja koja se svela na to, da je sa svima u dobrom odnosu. “Ako me vole, neće me povrediti!” – bila je njena ideja.

Ana je, vremenom, naučila da otkriva želje drugih ljudi, i te želje je stavljala ispred svojih. U školi, na poslu, neumorno je radila tuđ posao zapostavljajući svoj. Nikada nije imala vremena, stalno je bila u zakašnjenju, i njen posao je stalno trpeo. Nikad nije znala da odbije neku molbu. Neznajući drugome reći “Ne!”, konstantno je sebi govorila “Ne!”.

Razviti samodisciplinu, kod nekih ljudi znači naučiti odbiti zahteve drugih ljudi. Naravno, to se nekima neće svideti, ali treba znati da ćete u životu često sretati ljude, koji će pokušati da prebace svoju odgovornost na Vas. Treba imati, međutim, u vidu da je čovek najodgovorniji za sebe. Prebacivanje tuđe odgovornosti na sebe znači nemati dovoljno odgovornosti za sebe! To ne treba mešati sa bežanjem od odgovornosti, niti sa bezdušnošću. Čovek treba da je odgovoran za svoje postupke, za svoj rad, za svoje opšte stanje. Ne može se stalno preuzimati tuđa odgovornost, jer to degradira čoveka. Međutim, često strah od odbačenosti postaje jači od sopstvenih nazora, te čovek podpada pod tuđ uticaj, gubeći svoju ličnost.

Ako smo, u mladosti, osetili bol usled toga što smo bili odbačeni, strah da ćemo ponovo pretrpeti bol može nas naterati da se ustežemo od akcije. Pristupamo poslu sa mnogo otpora, glumimo da smo saglasni sa akcijom, a, u stvari, sve radimo da ostane po starom. Spoljnji svet nas smatra nedisciplinovanima.

Sledeća vežba je posvećena prepoznavanju i suočavanju sa strahom od odbačenosti.

Za vežbu treba da pismeno opišete tri događaja iz Vašeg života, kada ste uradili nešto što niste zaista hteli da uradite! Ili, kada ste bili odbačeni jer nešto niste hteli da na silu uradite. Neka to budu, po mogućnosti, tri prilike iz raznih perioda Vaše prošlosti! Odaberite tri situacije, i onda se usredsredite na jednu po jednu, i opišite ih. Opišite detalje, imena, mesta, konkretan zadatak, kao i neprijatnosti koje ste imali! Nemojte samo razmišljati o tome – uzmite dosta papira i olovku, namestite se udobno za stolom i pišite o tome. Pri pisanju, obratite pažnju na osećaj teskobe, ubrzanog rada srca, znojenje dlanove – Vaše emocije pri pominjanju imena, situacije … Zapišite ove emocije, kao i fizičke pojavne oblike svojih emocija …

A sada, uzmite papir i olovku, i počnite da pišete! Suprostavite se delu Vaše ličnosti koja Vas sada odvraća od pisanja. Nemojte je slušati i odlagati pisanje! Nemojte podleći predlogu da samo razmišljate o tim situacijama! PIŠITE!

 JOSIP FLEIS

DrDule Design © Spicum.com. All rights reserved.

Top Desktop version